Hajde da i ovde budem mirođija.
Ni jedan narod nema stručnjaka ni u jednoj oblasti koliko u fudbalu,pošto u svakoj populaciji važi jednačina:
Broj potencijalno dobrih selektora=broj mušakaraca - 1.
Taj minus jedan je svakako aktuelni seleektor,od koga svi ostali znamo mnogo bolje..
Samo bih 3 male napomene:
svako ko je ikada gledao Zanetija na terenu. Ja, recimo, tu fudbalsku eleganciju i inteligenciju nisam video još od kako je Franc Bekenbauer okačio kopačke o klin.
Čast Zanetiju,ali ja eleganciju videh kod Elznera, B Đurovskog i Belodedića. Avaj!Sva trojica zvezdaši.Hajde da dodam i Nenada Stojkovića
Kao i da jedan – kakav god – Ronaldinjo nije trebao brazilskom, tj. Dunginom napadu.
Ne treba trošiti reči na hvale čoveku koji može da reši utakmicu sa par poteza. Ali, pitanje kada će da proradi. Uz to,posle prošlog MUndijala, pričalo se o njegovim terevenkama po barovima, pri čemu je znao da "zavede" još neke igrače.
Uz to,sećamo se kakav je šokantan (isposatvilo se dobar)potez napravio Aragones kada na evropsko prvenstvo nije odveo jednog Raula. Pročitao sam negde izjav da je tim dobio mir u ekipi.
navodno, da ovaj ne bi mogao da obori rekord Dragana DŽajića po broju reprezentativnih nastupa
Stvarno je bilo glupo na taj način "čuvati" DŽajin rekord.Đora je morao znati da će DŽaju pre ili kasnije nadmašiti.Zbig inflacije utakmica. Jer,danas samo u jednom ciklusu kvalifikacija odigraš po 20 utakmica. Na prvenstvu Evrope odigraš 7-8, a nekada, recimo 76-e u Beogradu, igrale se dve, polufinale i finale.
Piksi je upravo u reprezentativnom dresu pružao neke od svojih najboljih partija
Jedan od pokazatelja Piksijeve veličine. Dok je recimo,moj imenjak igrao kad mu se prohtelo,Piksi je i igrao i odrađivao. Uvek sa istim nivoom angažovanosti. Sećate li se onog apsurde: Jedne godine, uz svu ostalu opterećenot, još mu utrape indeks da igra za univerzitetsku selekciju.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 08 jul 2010 14:54
MIlko Grbović
NASTAVAK
Dodao bih i još jedan važan elemenat za poređenje: Kada smo olako ispustili tih 2:0 protiv Nemaca, 76-e u Beogradu, pričalo se o razdoru u ekipi. pa se pričalo i 1982-e, i ko zna kada još.
I, uvek se taj razdor itekako osetio u igri.
Međutim, kod Nemaca se to ne oseća. Brujali su mediji o totalnoj zavadi Rumenigea i još nekih sa ostatkom ekipe, 86-e, ali se to nije primećivalo u igri. Nije bilo onoga.: „E, ne dam ti loptu kad si u najboljoj poziciji, zbog tog i tog“.
Očigledno, kad izađu na teren, zaborave sve nesugalsice...
Tako ispozavađana reprezentacija je igrala finale, u kome je imala i 2:2 da bi na kraju jedva izgubila, i to od jednog Dijega na vrhuncu moći.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 08 jul 2010 15:04
Brazil
U "slučaju Zaneti" radi se o ličnoj netrpeljivosti. Kod narcisoidnih osoba to je, složićete se, nepremostiva prepreka.
Kod Ronalđinja pretegla je, nisam siguran da se može reći nažalost, njegova psihička nestabilnost i loš uticaj na Robinja.
Ipak, što se tiče Maradone, treba mu skinuti kapu jer je i pored svega uspeo da sastavi jednu napadačku i lepršavu selekciju, koja je popustila pred Nemačkom taktikom jer Mesi i pored sveg svog fudbalskog umeća, nije lider na terenu, a ni izvan njega.
Dungi ne treba skidati kapu. Naprotiv! Imao je pod nosom fantastične klince iz Santosa, koji su izmislili fudbal za sve ove koje smo dosada gledali, izuzimajući donekle, ali samo donekle, Špance.
Nejmar, Ganso, Andre, Vesli i ostali poletarci Santosa su čudo! Oni, zapravo, igraju futsal ali na velikom, pravom terenu. Brzo, duhovito, maštovito, uz mnogo iznenadnih i novih driblinga, sa jednim jedinim ciljem, dati više golova od protivnika. U gostima najmanje tri, kod kuće 4,5 i više, već prema protivniku.
Zahvaljujući Dungi, svet je ostao uskraćen za čarolije ovih mlađih Robinjovih drugara, pored kojih se i on fudbalski podmladio, zapravo vratio korenima, iz kojih se pre njega i sam Pele rascvetao. Šteta je tim veća jer su Andrea već kupili, dok se oko Nejmara i Gansa trenutno lome milionska koplja moćnih evropskih klubova.
Njihovim izostavljanjem iz reprezentacije Brazila nanet je udarac i Santosu i brazilskom fudbalu, jer će klinci sigurno otići i njihove čarolije više niko neće gledati (sigurno će biti rasuti po klubovima), a da su igrali, osim što bi doneli 6.titulu Brazilu, ostali bi još izvesno vreme na okupu u Santosu i mirno čekali veće ponude, uz mogućnost da u nekom od "galaktičkih" klubova i zajedno nastave da igraju.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 08 jul 2010 15:05
brm
Đorđe
isuviše malo lepih reči za Urugvaj...on se nije prodao "evropskoj racionalnosti"..i bio je jedino zaista istinsko osveženje...a izgubio je golom iz ofsajda... a njemu su suđena dva iznišljena... šta ćete "objektivan" sam - kad vidim Robena dobijem rogove odmah
a ovo
"toga, nažalost, kod nas i ostalih „južnjaka“ ima i previše – za razliku od onih sa severa koji su mnogo pažljiviji u čuvanju i uzdizanju svojih, često izmišljenih tradicija i prenaduvanih i veličina."
je antollogijski
hvala Bogu da nas neko konačno nazove južnjacima..posle guranja među hladne severne narode iz pustih stepa..
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 08 jul 2010 15:14
saša r.
Bravo, izuzetno realan tekst i sjajno poentiranje u završnom pasusu.
Brazila mi nije žao, preko glave mi je više njihova tradicionalna kampanja u medijima, posebno pritisci na sudije. Posebno od onog momenta, kada su videvši perfektnu Argentinu, predvođenu Maradonom i Kaniđom, odradili perfidan posao. Da se razumemo, ova dvojica nisu bili cvećke, ali ako je neko želeo pravdu po tom pitanju, mogao je to uraditi i mnogo ranije, a ne onda kada se iz aviona videlo da će Argentina razneti Brazil.
Što se tiče poslednjeg pasusa, prva asocijacija mi je odnos vlasti Srbije ( kako bivše, tako i sadašnje ) po pitanju generala Mladića i kapetana Dragana. Njihova vojnička harizma smetala je svima, kako Slobinoj ekipi i radikalima, tako i Tadićevoj. Prvi su se potrudili da ne postignu ono što su zacrtali, a ovi drugi da im zagorčaju život što više mogu. Posebno je tužno gledati ćutanje sadašnje vlade po pitanju kapetana Dragana, jer im je taj čovek itekako pomogao u događajima od petog oktobra. Valjda je to srpska zahvalnost.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 08 jul 2010 15:29
Velja
Nisam 100% siguran da sam shvatio da li je i koga autor konkretno imao na umu, tj na šta je tačno ciljao rečenicom:
Ali loš odnos prema veličinama i autoritetima (bez obzira da li je u pitanju sport, kultura, ekonomija ili politika), ta sklonost da ih spustimo na sopstveni nivo, malo unizimo i provučemo kroz blato („Andrić je bio cicija“, Crnjanski „narcisoidan i fašista“, Vuk „Kopitareva marioneta“, Ćosić „kalemar“), to se zove „resantiman“ i spada među gore ljudske i nacionalne osobine.
Mada, jasno je da je to opšti princip kod nas. Meni se nekako čini da to ima veze sa Antićem. Razumem kritičan stav prema nekim njegovim potezima, koji logično proizilazi iz nezadovoljstva usled rezultata koji su ispod očekivanja. (posebno je pitanje da li su očekivanja bila opravdana) Iznenađuje me, ipak prekomernost negativnog odnosa javnosti pa i društva u celini prema selektoru Antiću sa tolikom željom da isti bude smenjen.
Olako ljudi zaboravljaju situaciju od pre dve godine u našoj reprezentaciji, kada ju je Antić preuzeo. Zaboravljamo poniženje na SP u Nemačkoj, potom sraman neuspeh u kvalifikacijama za EP.
Zaboravljamo utakmicu sa Poljskom, kada je na "Marakani" bilo više poljskih, nego srpskih navijača.
Zaboravljamo pozitivnu promenu koja je došla sa Antićem; sjajne pobede protiv Austrije u Beču, Litvanije, Rumunije i tamo i kod nas. Zaboravljamo da smo svi bili prijatno iznenađeni promenom u stilu igre našeg tima, povezanošću pas igre, ofanzivnošću, efikasnošću. Povrh svega bili smo iznenađeni entuzijazmom i pozitivnom atmosferom u reprezentaciji koja se posle proširila i na sve ljubitelje fudbala u zemlji. Jednostavno zaboravljamo da je sa Antićem došla jedna pozitivna promena u naš fudbal. Slažem se da smo na kraju možda upravo selektorovim greškama prošli lošije nego što smo objektivno mogli, ali gledajući u celini Antić je pokazao su ovde neke pozitivne promene moguće i da ne moramo uvek biti predodređeni za poraz.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 08 jul 2010 16:23
Odbrana i poslednji dani
Fudbal je prema suvim intelektualcima koji svet posmatraju kroz ključaonicu besmisleno loptanje lišeno bilo kakve svrhe, a ono je za njih takvo jer ne poznaju(ne zanima ih verovatno zbog averzije i predrasuda prema sportu) aktere i njihove sudbine,fudbalsku istoriju, fudbalsku mitologiju. Profesor Vukadinović u ovom je tekstu sve to lepo dočarao i najvažniju sporednu stvar na svetu prikazao kao vrhunsku dramu, što ona, zapravo, i jeste. Jer šta je drugo trener, nego režiser predstave koji se služi didaskalijama da bi glumci-igrači bolje odigrali ulogu koja im je namenjena. Uloga trenera koju neki osporavaju, po meni, jeste velika, a zato ima bezbroj primera. Najnoviji je ovaj sa Duškom Vujoševićem i Dudom Ivkovićem, koji su našu košarku vratili na staze slave. Takođe se slažem sa g. Vukadinovićem kada je rekao da su pomenuti selektori napravili velike greške. Tu bih dodao i našeg Radomira Antića zbog pogrešne taktike u utakmici sa Australijom. Jedino mi je sporno ovo oko igre Brazila i napuštanja tradicionalnog stila. Kada su Brazilci osvojili SP 1994 u Americi jedinstvena konstatacija bila je to da su uspeli zato što su počeli da funkcionišu po evropskim fudbalskim principima ili još bolje reći što su u svoj treadicionalni stil uključili neke elemente njemačke i italijanske igre.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 08 jul 2010 20:27
Simić Manojlo
Vi ste gospodine Đorđe ,zapali u kontradikciju .
U jednom od prošlih nastavaka ,rekli ste da se u
fudbal razumijete, kao i preostala 2-3 miliona
fanova .A Bogami , iz ovog teksta se vidi ,da ste
Vi ustvari veliki stručnjak za fudbal .
Izvanredno ste uočili razliku između savremene
evropske fudbalske " geometrije "(Njemačka,Holandija
i latinoameričkog (Brazil, Argentina)individualizma
šarmantnog na malom prostoru ,a skromnog u postizanju krajnjeg cilja .
A također ste zapazili, da Španci Ćavi i Iniesta ,
djeluju kao treneri , ali ne na klupi ,nego na terenu .Obojica imaju ubitačan "poslednji" pas ka
egzekutoru .Pravovremen ,bez suvišnog onog još
jednog koraka , za koji će egzekutor da " uleti "
u ofsajd poziciju .
Ja mislim da Fudbalski Savez Srbije , ne bi puno
pogriješio da Vas angažuje za Antićevog Savjetnika.
Pa da i mi krenemo u pobjede .
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 08 jul 2010 20:37
hiperborajac
`Fala Bogu ... završi se, prvenstvo
Predlog moderatoru( onom što mi malo-malo obriše komentar ):
đorđije je skrenuo sa teme...definitivo off-topic.
Šta će , jelte , u NSPM traktat o fudbalu ?.
Dakle `ajde vi lepo prekartirajte ovaj Đorđijev članak
u , recimo , "SPORT" ( sećate se te goleme novine )
A mi lepo da nastavimo da se sekiramo za Srbiju.
Kad ništa drugo ne umemo
Preporuke:
0
0
10
petak, 09 jul 2010 00:24
Đorđe Vukadinović
Kao što već rekoh, možda zbog toga što mi to nije fah, ili što su teme naizgled "apolitične", ovi tekstovi i komentari mi se čine možda čak i korisnijim od onih uobičajenih. U tom smislu, ne bih mogao da se složim sa komentarom pod imenom "hiperborejac", da to "nisu teme za nspm". Mogu da shvatim da je nekome fudbal dosadan i da ga ne prati, ali ne mislim da su ovaj i drugi tekstovi na temu SP više za "Sport" nego NSPM. (Odnosno, mislim da je to jedno pogrešno, suženo i samokastrirajuće viđenje nspm, ako ga shvatite samo kao mesto za "sekiraciju" zbog opštenacionalnih nevolja.) Pre svega, ako ste pažljivo čitali, onda ste sigurno mogli videti da je u tim tekstovima ponajmanje reč o sportu i fudbalu, i da je meni to svetsko prvenstvo poslužilo kao zgodan povod i primer da ili ponovim ili po prvi put izložim razne stvari i ideje o kojima i inače pišem i za koje se zalažem. (Na stranu što sam, kolateralno, kao što čine i neki komentatori mojih tekstova, koristio priliku da iznesem i neka svoja razmišljanja na fudbalske teme. Ali, naravno, bez pretenzije na to da sam sada postao "fudbalski stručnjak" - kao što, uzgred rečeno, neki ljudi čim progovore o politici umisle da su "eksperti" i "politički analitičari".) Elem, mislim da je pisanje o i povodom svetskog prvenstva (pogledajte, na primer, odlične tekstove S. Vladušića ili N. Tanasića) dobrodošlo proširenje i osveženje - pa i više od toga - standardne NSPM ponude, a na istoj, staroj i, verujemo, ispravnoj liniji. PS. Ne oslovljavaju se autori nadimcima (ĐorđIje), čak i onda kada su bezazleni.
Što se tiče ostalog, slažem se sa g. Grbovićem u većini njegovih fudbalskih razmatranja (mada, uz svu čast Elzneru i Belodediću, ipak ne bih mogao da ih stavim uz rame Zanetiju). Zahvaljujem "Brazilu" i "odbrani..." na dodatnim razjašnjenjima. "Brm-u" i "Saši R." na pohvalama i uočavanju onoga što i ja mislim da je ključno u tekstu. Takođe i g. Manojlu Simiću, uz nadu da je ono za "Antićevog pomoćnika" ipak bila samo šala.
Preporuke:
0
0
11
petak, 09 jul 2010 10:07
zvezdarac
Meni je u tekstu najviše pažnje privukla opaska da Španiju možda čeka jugoslovenska sudbina. Voleo bih da pročitam podrobnije razmatranje gospodina Vukadinovića na tu temu.
Ipak, da ne zaobiđem sportske teme, a da ostanem na liniji svoje želje iz prvog pasusa, želim da primetim kako Španija u poslednje vreme ima (ili je imala) neprikosnovene šampione u tenisu, biciklizmu, formuli 1, i naravno fudbalske i košarkaške ekipe. Što se ovih poslednjih tiče, mora se reći da snaga tih reprezentacija leži u igračima stasalim u Barseloni. I baš od toga svoju političku karijeru počinje da gradi Katalonac Laporta...
Preporuke:
0
0
12
petak, 09 jul 2010 12:17
MIlko Grbović
Drago mi je da se dosta slažem sa g. Vukadinvićem, ili obrnuto.
Još draže mi da se ne slažemo baš u svemu. Jer to bi onda bilo jednoumlje.
Kad se ta reč počne menjati po padežima,par pokreta razmaknice od genitiva pravi igru reči:
„Jednoumlj je dno umlja“
Zapravo,to što sam ovde napisao, i nisu bili toliko komentari, koliko potrekljivanje njegovih stavova nekim novim primerima.
*
uz svu čast Elzneru i Belodediću,ipak ne bih mogao da ih stavim uz rame Zanetiju
Nisam ni mislio da su mu ravni u svemu,ali elegancija..Naravno, sa krhom konstitucijom,Elzner ne bi dugo izdržao u jadnoj takvoj ligi kao što je talijanska, i u tako dušmanski zgusnutom kalendaru utakmica.
Ni u jednom segmentu života ništa mi se nije činilo tako jednostavnim, kao što je oduzimanje lopte napadaču,ali ne kada ja to radim da poljančetu sa društvom, nego kada vidim kako to radi Mile Belodedić.
Uz to, kada pričamo o njemu, nemojmo samo imati u vidu Zvezdu i posle nje. Nije mu to prva titula KŠ. Bbio komandant odbrane Steaue, kada je postala prvi tim i Istočne Evrope koji je osvojio Kup Šampiona. Igrajući 1986-e u finalu protiv Barse, i to na njenom terenu,pošto se potrefilo da tim iz unapred određenog grada-domaćina dogura do finala.Jeste Dudakan odbranio 4 penala, a peti nije ni morao da brani. Ali, odbrana je odolela Barsi na Noukampmu 120 minuta. Samo što tada nismo imali pojma da je njen komandant, Belodedići, naš čovek.
ali ne mislim da su ovaj i drugi tekstovi na temu SP više za "Sport" nego NSPM.
I ovde se slažemo. Jer, u ovom društvu,ama baš ništa nije imuno od politike. Spremam se da napišem parodiju na Arsenovu „Sve bilo je muzika“, sa rečju „politika“..
U zemlji Srbiji,i komšinice kada se podžapaju oko toga čija je kokoš pogazila čiji cvećnjak, ta razmena „argumenata“, ako ne pre,ono već u trećoj rečenici, pređe na teren politike. A završna reč jedne od strana obavezno bude „I ti, takva, hoćeš u Jevropu?! Upravo zbog takvih nas i ne primaju!"
Preporuke:
0
0
13
petak, 09 jul 2010 12:24
MIlko Grbović
NASTAVAK>
opaska da Španiju možda čeka jugoslovenska sudbina.
Koga sve čeka ta sudbina, sami Bog zna.. Ili možda neki ovozemni bogovi..
Pogledajmo samo krivulju glasova „Za“ na referendumu za samostalnost Kvebeka, tokom decenija od kada su počeli da glasaju.
Pa situacija u Belgiji, Škotska..
Međutim,za razliku od nekih sunarodnika, ja se ne radujem raspadu ni jedne od tih država. Iz prostog razloga što ne vidim kakvu to korist ili utehu donosi mom narodu za sve ono što mu se dešava.
Ne verujem da čoveka koji ima tumor teši saznanje da je to još nekoga strefilo.
Ili ja pak nisam tipičan Srbin.
Znate onu nvu verziju srpske kletve „Da se komšiji odcepi pokrajina“...
Čini mi se da je Kanada priznala Kosovo. A šta ako se Kvebek odvoji pa ga i on prizna? Španija nije, a zamislite da se odvoje Baskija i Katalonija, pa ga priznaju?
Voleo bih da pročitam podrobnije razmatranje gospodina Vukadinovića na tu temu.
Do tada, jedan detalj iz mog teksta „O nacionalizmu“, sa ovog sajta:
Kad je, 1992-e, Partizan bio šampion Evrope u košarci, nije mogao da igra u Beogradu, pošto smo bili pod delimičnim sankcijama. Sećate se, nije odabrao da bude domaćin ni u Solunu, ni Temišvaru. Odabrao je da, kao domaćin, igra u predgrađu Madrida!
Zašto?
Ala smo kratkog pamćenja! Te godine je predstavnik Espanje bio Huventud iz Badalone, grada iz Katalonije. Bili su u istoj grupi, u liga-delu takmičenja, pa se posle našli i u finalu. Daklem, kad u Madridu igra šampion JU i španski šampion Katalonac, svi Madriđani navijaju za Partizan!!! Kao kada bi naš predstavnik bio recimo Vlaznimi, pa u Beogradu svi navijali za nekog drugog...
To nešto govori.
Preporuke:
0
0
14
petak, 09 jul 2010 13:36
Huventud
Gledao sam na TV izjavu jednog mladića, Španca, da navija za Partizan(!)još iz dečačkih dana, od te čuvene utakmice sa Huventudom.
Preporuke:
0
0
15
petak, 09 jul 2010 20:02
Simić Manojlo
Izgleda da je fudbal jedina tema o kojoj svi sve
znamo .Zato se o fubalu i mogu raspredati Markovi
konaci .
Ali jeste tačno, da se više nemože pisati ni o
cijenama sira i paradjza na pijaci ,a da to nije ,
na jedan ili drugi način ,povezano i sa politikom .
A kamoli o fudbalu .
Ja se izvinjavam gospodinu Đorđu .Moja šala trebala
je da bude bezazlena ,ali je zazvučala nekako oporo.
Preporuke:
0
0
16
subota, 10 jul 2010 11:29
Srećko
Onaj ko pobijedi Brazil zaslužuje da osvoji prvenstvo. Ali najvjerovatnije će i ovaj put osvojiti reprezentacija koja se nije susrela sa Brazilom.
Španija takođe nije imala loš raspored, igrala protiv dobrih ali ipak osrednjih ekipa sve do polufinala i tu dobila Njemačku koju smo i mi mogli da zaustavimo, slaba desna strana, slaba odbrana itd...
Holandija je, bez obzira na politiku, zaslužila da bude prvak. Holandija, možda ne u igri koju ne vjerujem da ćemo ikada dostići, već u mentalitetu mora da nam bude uzor.
Sjećam se kao dječak kada sam čitao priču o njihovim bedemima koje su gradili da bi pomjerili morsku obalu i dobili još koji ar obradive zemlje, gdje je mali holandski dječak vidio rupu na bedemu i stavio u nju prst, jer je znao da će voda uvećati rupu ako se odmah ne zatvori. I prst je držao satima u rupi, da bi spasio selo od poplave.
Takva posvećenost ne Kosovu, već samo jednoj maloj njivi zemlje, to mi nemamo. Ja ne znam kako, ali je nemamo. Zato je Holandija tu gdje jeste a mi opet... tu gdje jesmo.
Preporuke:
0
0
17
nedelja, 11 jul 2010 15:16
Peter RV
Ne treba ipak preci preko spektakla koji je priredio Radomir Antic.
Kad se obrukao porazom nase reprezentacije od trece-razredne Australije, prenio je covjek svoju bruku na citavu Srbiju sa njegovim psovanjem sudca.
Da ga je ispsovao po srpski (mi ovdje imamo jedan sasvim dovoljan recnik),niko nista ne bi primijetio. Antic, medjutim, nasao je za shodno da ga opsuje na spanski sto su svi culi i razumjeli. On je naucio spanski kao trener od Atletico de Madrid, ali nije razumio kulturu psovka u spanskom svijetu.
Zvati nekoga javno poznatog, "hijo de puta", je daleko gore za spanjolce nego srpski prevod "kurvin sin". Prvo oznacava jednog niskog podlaca sposobnoga za sve prevare i podvale, dok na srpski ovo zvuci bezazleno ,kao 'lukav' (neka me neko ispravi ako grijesim). (Istina je, da na utakmicama se cesto cuju ovakvi izrazi od strane navijaca, ali nikad u licnim odnosima, pogotovu ne, javnim)
Jos gore. Radi se o jednom Juzno-amerikancu koji su jos mnogo osjetljiviji na psovke od Spanaca. Pored toga, Uruguay je jedna nacija (od dva-tri milijona) potpuno ponosna na svoju futbalsku tradiciju i- nimalo neprijateljski nastrojena prema nama.
Antic bi mnogo bolje uradio,za njega i za nas, umjesto da se prepire pred Fiffom (sto osigurava kontinuitet skandala), da se javno izvini i plati tih deset hiljada evra (iz svojega licnog dzepa).
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 15 jul 2010 12:33
Jovan Petrovic
Gospodine Vukadinovicu,
u prvoj recenici tvrdite da "Evropska racionalnost, taktika i disciplina još jednom su trijumfovali nad južnoameričkom, pomalo anarhičnom tehnikom i neorganizovanošću, a u trecoj kazete da "Naime, obe velike južnoameričke reprezentacije...uveliko su napustile svoj tradicionalni stil i zapravo pokušale da funkcionišu po evropskim fudbalskim principima.
Pitam Vas kako moze biti i jedno i drugo? Jesu li juznoamerikanci napustili tradicionalni stil igre sa arhaicnom tehnikom i neorganizovanoscu i prisvojili evropsku racionalnost, taktiku i disciplinu ili nisu?
Koliko ja razumem iz Vasih drugih politickih komentara Vi ste veoma kriticni prema ostvarivosti politike i Kosovo i Evropa ali izgleda da Vam takva vrsta dualizma nije nemoguca kada pisete o fudbalu.
Preporuke:
0
0
19
petak, 16 jul 2010 19:23
alen
Tekst nije loš... Samo za gospodina koji je rekao da je dunga uskratio gledaoce širom sveta za par klinaca iz santosa koji imaju po 18-19 godina tako gledajuci i mi smo trebali da posaljemo evropske vice prvake uzrasta do 21 godine,koji bi, verujte mi, podlegli i pod malim pritskom. Pa šta mislite da bi se desilo sa tom dečicom iz santosa? Njih bi javnost u Brazilu proždrala ,a šta mislite šta bi tek uradili Dungi?
.jpg)
Ni jedan narod nema stručnjaka ni u jednoj oblasti koliko u fudbalu,pošto u svakoj populaciji važi jednačina:
Broj potencijalno dobrih selektora=broj mušakaraca - 1.
Taj minus jedan je svakako aktuelni seleektor,od koga svi ostali znamo mnogo bolje..
Samo bih 3 male napomene:
Čast Zanetiju,ali ja eleganciju videh kod Elznera, B Đurovskog i Belodedića. Avaj!Sva trojica zvezdaši.Hajde da dodam i Nenada Stojkovića
Ne treba trošiti reči na hvale čoveku koji može da reši utakmicu sa par poteza. Ali, pitanje kada će da proradi. Uz to,posle prošlog MUndijala, pričalo se o njegovim terevenkama po barovima, pri čemu je znao da "zavede" još neke igrače.
Uz to,sećamo se kakav je šokantan (isposatvilo se dobar)potez napravio Aragones kada na evropsko prvenstvo nije odveo jednog Raula. Pročitao sam negde izjav da je tim dobio mir u ekipi.
Stvarno je bilo glupo na taj način "čuvati" DŽajin rekord.Đora je morao znati da će DŽaju pre ili kasnije nadmašiti.Zbig inflacije utakmica. Jer,danas samo u jednom ciklusu kvalifikacija odigraš po 20 utakmica. Na prvenstvu Evrope odigraš 7-8, a nekada, recimo 76-e u Beogradu, igrale se dve, polufinale i finale.
Jedan od pokazatelja Piksijeve veličine. Dok je recimo,moj imenjak igrao kad mu se prohtelo,Piksi je i igrao i odrađivao. Uvek sa istim nivoom angažovanosti. Sećate li se onog apsurde: Jedne godine, uz svu ostalu opterećenot, još mu utrape indeks da igra za univerzitetsku selekciju.
Dodao bih i još jedan važan elemenat za poređenje: Kada smo olako ispustili tih 2:0 protiv Nemaca, 76-e u Beogradu, pričalo se o razdoru u ekipi. pa se pričalo i 1982-e, i ko zna kada još.
I, uvek se taj razdor itekako osetio u igri.
Međutim, kod Nemaca se to ne oseća. Brujali su mediji o totalnoj zavadi Rumenigea i još nekih sa ostatkom ekipe, 86-e, ali se to nije primećivalo u igri. Nije bilo onoga.: „E, ne dam ti loptu kad si u najboljoj poziciji, zbog tog i tog“.
Očigledno, kad izađu na teren, zaborave sve nesugalsice...
Tako ispozavađana reprezentacija je igrala finale, u kome je imala i 2:2 da bi na kraju jedva izgubila, i to od jednog Dijega na vrhuncu moći.
Kod Ronalđinja pretegla je, nisam siguran da se može reći nažalost, njegova psihička nestabilnost i loš uticaj na Robinja.
Ipak, što se tiče Maradone, treba mu skinuti kapu jer je i pored svega uspeo da sastavi jednu napadačku i lepršavu selekciju, koja je popustila pred Nemačkom taktikom jer Mesi i pored sveg svog fudbalskog umeća, nije lider na terenu, a ni izvan njega.
Dungi ne treba skidati kapu. Naprotiv! Imao je pod nosom fantastične klince iz Santosa, koji su izmislili fudbal za sve ove koje smo dosada gledali, izuzimajući donekle, ali samo donekle, Špance.
Nejmar, Ganso, Andre, Vesli i ostali poletarci Santosa su čudo! Oni, zapravo, igraju futsal ali na velikom, pravom terenu. Brzo, duhovito, maštovito, uz mnogo iznenadnih i novih driblinga, sa jednim jedinim ciljem, dati više golova od protivnika. U gostima najmanje tri, kod kuće 4,5 i više, već prema protivniku.
Zahvaljujući Dungi, svet je ostao uskraćen za čarolije ovih mlađih Robinjovih drugara, pored kojih se i on fudbalski podmladio, zapravo vratio korenima, iz kojih se pre njega i sam Pele rascvetao. Šteta je tim veća jer su Andrea već kupili, dok se oko Nejmara i Gansa trenutno lome milionska koplja moćnih evropskih klubova.
Njihovim izostavljanjem iz reprezentacije Brazila nanet je udarac i Santosu i brazilskom fudbalu, jer će klinci sigurno otići i njihove čarolije više niko neće gledati (sigurno će biti rasuti po klubovima), a da su igrali, osim što bi doneli 6.titulu Brazilu, ostali bi još izvesno vreme na okupu u Santosu i mirno čekali veće ponude, uz mogućnost da u nekom od "galaktičkih" klubova i zajedno nastave da igraju.
isuviše malo lepih reči za Urugvaj...on se nije prodao "evropskoj racionalnosti"..i bio je jedino zaista istinsko osveženje...a izgubio je golom iz ofsajda... a njemu su suđena dva iznišljena... šta ćete "objektivan" sam - kad vidim Robena dobijem rogove odmah
a ovo
"toga, nažalost, kod nas i ostalih „južnjaka“ ima i previše – za razliku od onih sa severa koji su mnogo pažljiviji u čuvanju i uzdizanju svojih, često izmišljenih tradicija i prenaduvanih i veličina."
je antollogijski
hvala Bogu da nas neko konačno nazove južnjacima..posle guranja među hladne severne narode iz pustih stepa..
Brazila mi nije žao, preko glave mi je više njihova tradicionalna kampanja u medijima, posebno pritisci na sudije. Posebno od onog momenta, kada su videvši perfektnu Argentinu, predvođenu Maradonom i Kaniđom, odradili perfidan posao. Da se razumemo, ova dvojica nisu bili cvećke, ali ako je neko želeo pravdu po tom pitanju, mogao je to uraditi i mnogo ranije, a ne onda kada se iz aviona videlo da će Argentina razneti Brazil.
Što se tiče poslednjeg pasusa, prva asocijacija mi je odnos vlasti Srbije ( kako bivše, tako i sadašnje ) po pitanju generala Mladića i kapetana Dragana. Njihova vojnička harizma smetala je svima, kako Slobinoj ekipi i radikalima, tako i Tadićevoj. Prvi su se potrudili da ne postignu ono što su zacrtali, a ovi drugi da im zagorčaju život što više mogu. Posebno je tužno gledati ćutanje sadašnje vlade po pitanju kapetana Dragana, jer im je taj čovek itekako pomogao u događajima od petog oktobra. Valjda je to srpska zahvalnost.
Mada, jasno je da je to opšti princip kod nas. Meni se nekako čini da to ima veze sa Antićem. Razumem kritičan stav prema nekim njegovim potezima, koji logično proizilazi iz nezadovoljstva usled rezultata koji su ispod očekivanja. (posebno je pitanje da li su očekivanja bila opravdana) Iznenađuje me, ipak prekomernost negativnog odnosa javnosti pa i društva u celini prema selektoru Antiću sa tolikom željom da isti bude smenjen.
Olako ljudi zaboravljaju situaciju od pre dve godine u našoj reprezentaciji, kada ju je Antić preuzeo. Zaboravljamo poniženje na SP u Nemačkoj, potom sraman neuspeh u kvalifikacijama za EP.
Zaboravljamo utakmicu sa Poljskom, kada je na "Marakani" bilo više poljskih, nego srpskih navijača.
Zaboravljamo pozitivnu promenu koja je došla sa Antićem; sjajne pobede protiv Austrije u Beču, Litvanije, Rumunije i tamo i kod nas. Zaboravljamo da smo svi bili prijatno iznenađeni promenom u stilu igre našeg tima, povezanošću pas igre, ofanzivnošću, efikasnošću. Povrh svega bili smo iznenađeni entuzijazmom i pozitivnom atmosferom u reprezentaciji koja se posle proširila i na sve ljubitelje fudbala u zemlji. Jednostavno zaboravljamo da je sa Antićem došla jedna pozitivna promena u naš fudbal. Slažem se da smo na kraju možda upravo selektorovim greškama prošli lošije nego što smo objektivno mogli, ali gledajući u celini Antić je pokazao su ovde neke pozitivne promene moguće i da ne moramo uvek biti predodređeni za poraz.
U jednom od prošlih nastavaka ,rekli ste da se u
fudbal razumijete, kao i preostala 2-3 miliona
fanova .A Bogami , iz ovog teksta se vidi ,da ste
Vi ustvari veliki stručnjak za fudbal .
Izvanredno ste uočili razliku između savremene
evropske fudbalske " geometrije "(Njemačka,Holandija
i latinoameričkog (Brazil, Argentina)individualizma
šarmantnog na malom prostoru ,a skromnog u postizanju krajnjeg cilja .
A također ste zapazili, da Španci Ćavi i Iniesta ,
djeluju kao treneri , ali ne na klupi ,nego na terenu .Obojica imaju ubitačan "poslednji" pas ka
egzekutoru .Pravovremen ,bez suvišnog onog još
jednog koraka , za koji će egzekutor da " uleti "
u ofsajd poziciju .
Ja mislim da Fudbalski Savez Srbije , ne bi puno
pogriješio da Vas angažuje za Antićevog Savjetnika.
Pa da i mi krenemo u pobjede .
Predlog moderatoru( onom što mi malo-malo obriše komentar ):
đorđije je skrenuo sa teme...definitivo off-topic.
Šta će , jelte , u NSPM traktat o fudbalu ?.
Dakle `ajde vi lepo prekartirajte ovaj Đorđijev članak
u , recimo , "SPORT" ( sećate se te goleme novine )
A mi lepo da nastavimo da se sekiramo za Srbiju.
Kad ništa drugo ne umemo
Što se tiče ostalog, slažem se sa g. Grbovićem u većini njegovih fudbalskih razmatranja (mada, uz svu čast Elzneru i Belodediću, ipak ne bih mogao da ih stavim uz rame Zanetiju). Zahvaljujem "Brazilu" i "odbrani..." na dodatnim razjašnjenjima. "Brm-u" i "Saši R." na pohvalama i uočavanju onoga što i ja mislim da je ključno u tekstu. Takođe i g. Manojlu Simiću, uz nadu da je ono za "Antićevog pomoćnika" ipak bila samo šala.
Ipak, da ne zaobiđem sportske teme, a da ostanem na liniji svoje želje iz prvog pasusa, želim da primetim kako Španija u poslednje vreme ima (ili je imala) neprikosnovene šampione u tenisu, biciklizmu, formuli 1, i naravno fudbalske i košarkaške ekipe. Što se ovih poslednjih tiče, mora se reći da snaga tih reprezentacija leži u igračima stasalim u Barseloni. I baš od toga svoju političku karijeru počinje da gradi Katalonac Laporta...
Još draže mi da se ne slažemo baš u svemu. Jer to bi onda bilo jednoumlje.
Kad se ta reč počne menjati po padežima,par pokreta razmaknice od genitiva pravi igru reči:
„Jednoumlj je dno umlja“
Zapravo,to što sam ovde napisao, i nisu bili toliko komentari, koliko potrekljivanje njegovih stavova nekim novim primerima.
*
Nisam ni mislio da su mu ravni u svemu,ali elegancija..Naravno, sa krhom konstitucijom,Elzner ne bi dugo izdržao u jadnoj takvoj ligi kao što je talijanska, i u tako dušmanski zgusnutom kalendaru utakmica.
Ni u jednom segmentu života ništa mi se nije činilo tako jednostavnim, kao što je oduzimanje lopte napadaču,ali ne kada ja to radim da poljančetu sa društvom, nego kada vidim kako to radi Mile Belodedić.
Uz to, kada pričamo o njemu, nemojmo samo imati u vidu Zvezdu i posle nje. Nije mu to prva titula KŠ. Bbio komandant odbrane Steaue, kada je postala prvi tim i Istočne Evrope koji je osvojio Kup Šampiona. Igrajući 1986-e u finalu protiv Barse, i to na njenom terenu,pošto se potrefilo da tim iz unapred određenog grada-domaćina dogura do finala.Jeste Dudakan odbranio 4 penala, a peti nije ni morao da brani. Ali, odbrana je odolela Barsi na Noukampmu 120 minuta. Samo što tada nismo imali pojma da je njen komandant, Belodedići, naš čovek.
I ovde se slažemo. Jer, u ovom društvu,ama baš ništa nije imuno od politike. Spremam se da napišem parodiju na Arsenovu „Sve bilo je muzika“, sa rečju „politika“..
U zemlji Srbiji,i komšinice kada se podžapaju oko toga čija je kokoš pogazila čiji cvećnjak, ta razmena „argumenata“, ako ne pre,ono već u trećoj rečenici, pređe na teren politike. A završna reč jedne od strana obavezno bude „I ti, takva, hoćeš u Jevropu?! Upravo zbog takvih nas i ne primaju!"
Koga sve čeka ta sudbina, sami Bog zna.. Ili možda neki ovozemni bogovi..
Pogledajmo samo krivulju glasova „Za“ na referendumu za samostalnost Kvebeka, tokom decenija od kada su počeli da glasaju.
Pa situacija u Belgiji, Škotska..
Međutim,za razliku od nekih sunarodnika, ja se ne radujem raspadu ni jedne od tih država. Iz prostog razloga što ne vidim kakvu to korist ili utehu donosi mom narodu za sve ono što mu se dešava.
Ne verujem da čoveka koji ima tumor teši saznanje da je to još nekoga strefilo.
Ili ja pak nisam tipičan Srbin.
Znate onu nvu verziju srpske kletve „Da se komšiji odcepi pokrajina“...
Čini mi se da je Kanada priznala Kosovo. A šta ako se Kvebek odvoji pa ga i on prizna? Španija nije, a zamislite da se odvoje Baskija i Katalonija, pa ga priznaju?
Do tada, jedan detalj iz mog teksta „O nacionalizmu“, sa ovog sajta:
Zašto?
Ala smo kratkog pamćenja! Te godine je predstavnik Espanje bio Huventud iz Badalone, grada iz Katalonije. Bili su u istoj grupi, u liga-delu takmičenja, pa se posle našli i u finalu. Daklem, kad u Madridu igra šampion JU i španski šampion Katalonac, svi Madriđani navijaju za Partizan!!! Kao kada bi naš predstavnik bio recimo Vlaznimi, pa u Beogradu svi navijali za nekog drugog...
To nešto govori.
znamo .Zato se o fubalu i mogu raspredati Markovi
konaci .
Ali jeste tačno, da se više nemože pisati ni o
cijenama sira i paradjza na pijaci ,a da to nije ,
na jedan ili drugi način ,povezano i sa politikom .
A kamoli o fudbalu .
Ja se izvinjavam gospodinu Đorđu .Moja šala trebala
je da bude bezazlena ,ali je zazvučala nekako oporo.
Španija takođe nije imala loš raspored, igrala protiv dobrih ali ipak osrednjih ekipa sve do polufinala i tu dobila Njemačku koju smo i mi mogli da zaustavimo, slaba desna strana, slaba odbrana itd...
Holandija je, bez obzira na politiku, zaslužila da bude prvak. Holandija, možda ne u igri koju ne vjerujem da ćemo ikada dostići, već u mentalitetu mora da nam bude uzor.
Sjećam se kao dječak kada sam čitao priču o njihovim bedemima koje su gradili da bi pomjerili morsku obalu i dobili još koji ar obradive zemlje, gdje je mali holandski dječak vidio rupu na bedemu i stavio u nju prst, jer je znao da će voda uvećati rupu ako se odmah ne zatvori. I prst je držao satima u rupi, da bi spasio selo od poplave.
Takva posvećenost ne Kosovu, već samo jednoj maloj njivi zemlje, to mi nemamo. Ja ne znam kako, ali je nemamo. Zato je Holandija tu gdje jeste a mi opet... tu gdje jesmo.
Kad se obrukao porazom nase reprezentacije od trece-razredne Australije, prenio je covjek svoju bruku na citavu Srbiju sa njegovim psovanjem sudca.
Da ga je ispsovao po srpski (mi ovdje imamo jedan sasvim dovoljan recnik),niko nista ne bi primijetio. Antic, medjutim, nasao je za shodno da ga opsuje na spanski sto su svi culi i razumjeli. On je naucio spanski kao trener od Atletico de Madrid, ali nije razumio kulturu psovka u spanskom svijetu.
Zvati nekoga javno poznatog, "hijo de puta", je daleko gore za spanjolce nego srpski prevod "kurvin sin". Prvo oznacava jednog niskog podlaca sposobnoga za sve prevare i podvale, dok na srpski ovo zvuci bezazleno ,kao 'lukav' (neka me neko ispravi ako grijesim). (Istina je, da na utakmicama se cesto cuju ovakvi izrazi od strane navijaca, ali nikad u licnim odnosima, pogotovu ne, javnim)
Jos gore. Radi se o jednom Juzno-amerikancu koji su jos mnogo osjetljiviji na psovke od Spanaca. Pored toga, Uruguay je jedna nacija (od dva-tri milijona) potpuno ponosna na svoju futbalsku tradiciju i- nimalo neprijateljski nastrojena prema nama.
Antic bi mnogo bolje uradio,za njega i za nas, umjesto da se prepire pred Fiffom (sto osigurava kontinuitet skandala), da se javno izvini i plati tih deset hiljada evra (iz svojega licnog dzepa).
u prvoj recenici tvrdite da "Evropska racionalnost, taktika i disciplina još jednom su trijumfovali nad južnoameričkom, pomalo anarhičnom tehnikom i neorganizovanošću, a u trecoj kazete da "Naime, obe velike južnoameričke reprezentacije...uveliko su napustile svoj tradicionalni stil i zapravo pokušale da funkcionišu po evropskim fudbalskim principima.
Pitam Vas kako moze biti i jedno i drugo? Jesu li juznoamerikanci napustili tradicionalni stil igre sa arhaicnom tehnikom i neorganizovanoscu i prisvojili evropsku racionalnost, taktiku i disciplinu ili nisu?
Koliko ja razumem iz Vasih drugih politickih komentara Vi ste veoma kriticni prema ostvarivosti politike i Kosovo i Evropa ali izgleda da Vam takva vrsta dualizma nije nemoguca kada pisete o fudbalu.